Културна ускршња јаја у опроштају

Речи „Засновано на стварној лажи“ представљају филм списатељице и редитељке Лулу Ванг заснован на њеној породичној причи, Збогом. У главној улози Авквафина у њеној првој главној драмској улози, као главног јунака филма, Биллија, перформанс и његова тиха аутентичност нису ништа друго до запањујући. Филм почиње Билијем који шета прометним улицама Њујорка. Иако телефоном разговара са мандаринским језиком са својом Наи Наи (што значи бака) у Кини, Биллијева младалачка америчност приказана је кроз њен нагласак, ход и став. Две жене говоре једна другој беле лажи. Наи Наи лаже да је у болници, не жели да се унука брине. Билли лаже о ношењу шешира како би се загрејала, како би се одупрела бризи своје баке. Иако је филм једва почео, фамилијарност ми пече очи. Одједном, жудим за заштитничким загрљајем својих деда и бака, којих више нема.

Радња се развија када Билли сазна да је Наи Наи дијагностикован терминални рак, али шира породица одлучује да дијагнозу држи у тајности од ње. Они су фалсификовали рендгенске снимке и резултате тестова како би је уверили да резултати нису ништа друго до "бенигне сенке", недостојне бриге. Уместо да јој каже истину, породица организује вештачко венчање за Биллијевог рођака Хао Хаоа и његову затуцана јапанска девојка од само неколико месеци, као изговор да последњи пут угости породично окупљање у част Наи Наи.

ПОВЕЗАНЕ: Ево приче о томе како сам постао "Авквафина"

Ја сам грађански активан, поносан амерички држављанин са савршено америчким акцентом, иако сам рођен у Кини. Упркос томе, увек сам био збуњен својом неспособношћу да се увредим на питање: „Где си заиста од? " Збогом први пут сам видео своју нарацију представљену на екрану. Она бележи нијансу лика који је чврсто Американац и који је такође доживео трауму усељавања као дете, приморано да остави делиће себе у срцима својих бака и деда и обележјима њеног детињства.

Ова дубља субкултурна сложеност, која можда није очигледна за друге, била је кључна за аутентичност филма и срж зашто су је азијско-амерички гледаоци дубоко заволели. За дубље разумевање дела, ево неких од културних ускршњих јаја у Збогом, објаснио је.

У уводном низу, кинески наслов је преклопљен са енглеским. „别 告诉 她“ се директно преводи као „Немој јој рећи“, што је можда мистериозније и мање свечано од наслова на енглеском. У интервјуу са нпр, Ванг је открила да њен прави Наи Наи још не зна за дијагнозу рака. Тајна је још увек жива и лаж је нарасла уз пуноправни хит холивудски филм заснован на њој. Ванг и породица и даље чувају централну радњу филма и назив филма од свог матријарха.

Многе кинеске имигрантске породице у САД не могу приуштити бригу о деци и често се ослањају на баке и деке или другу родбину у Кини да одгајају своју малу децу. Иако су бројеви специфични за САД недоступни, око 60 милиона кинеске деце брину чланови породице на даљину, првенствено баке и деке. Билли је неколико година живела са баком и дедом, док су њени родитељи радили у САД пре него што су је могли довести, што објашњава њену блискост са Наи Наи. Сателит деца понекад показују суптилне знаке трауме док се касније суочавају са изазовом интеграције у живот у САД -у. У сукобу са својом мајком, Билли изражава трауму и збуњеност коју је осећала када је изненада отргнута из свог срећног детињства у Кини.

Када Билли ненајављено стигне у стан Наи Наи, одушевљено је дочека бака по дну, која радосно примећује да је баш онако како се она сећа. Мајка ме и даље тапша по гузи кад се грлимо. На моје жаљење, то је учинила мојим блиским пријатељима и пријатељицама у средњој школи и на факултету, а сада то чини и мом мужу.

Наи Наи назива Билли „глупим дететом“ током целог филма, мандаринским кинеским изразом љубави. Билли ужива кад се зове тако, што је подсећа на детињство које је живела са Наи Наи, на њену бебу. У овом љубавном контексту, превод је ближи америчком детињастом надимку „Силли Гоосе“.

ПОВЕЗАНЕ: Годину дана касније, Хас Луди богати Азијци Заиста променио Холливоод?

Када напетости закухају на породичној вечери, Биллијеви родитељи заглавили су се у свађи са широм породицом. Локална родбина је оштећена због браће која су напустила Кину. Ванг спретно илуструје компликован однос Кинеза са Западом, делом огорченост, а делом дивљење. Ванг је рекао Шкриљац, „Постоји такав осећај да људи који су отишли ​​не разумеју Кину.“ Обрнуто је такође Истина, људи у Кини не разумеју кинеске Американце, који се чак могу сматрати опортунистима издајнички. Када тетка прогласи да би Кинези требало да остану у Кини уместо да постану Американци, Билијева мајка изазива она: "Хоћете ли послати сина да студира у САД -у када буде старији?" Одговор, јасно потврдан, оставља тетку занемео.

Кинески погребни обреди нису ништа друго до сложени, а обожавање предака је уобичајена пракса. За сахрану мог деде, моја породица је набавила шарену, отмену мини вилу направљену од картона, барем двоструко већу кутије фрижидера, заједно са другим луксузним предметима направљеним од папиер-мацхеа, укључујући послугу, лимузину, па чак и кућног љубимца голуб. Сви су они спаљени у великој ломачи како би до њега могли доћи у загробном животу. Попут Биллијеве породице, такође смо спалили хрпе и хрпе духовног новца, што је симболичан антички новац за употребу наших предака у духовном свету. Сахране често трају данима. Понуда најбоље хране и пића ставља се пред породична светилишта. Сцена на гробљу снимљена је на правом гробу Ванговог дједа, додајући још један додир аутентичности. Уобичајено је, посебно пре великих догађаја попут венчања Збогом, да породица посети гробове предака и принесе жртве, држећи духове предака довољно задовољним да настави да благосиља породицу. Спаљивање кутије за иПхоне заједно са још једним депозитом духовног новца странцима може изгледати комично, али јесте уобичајена пракса за породице које желе да својим прецима обезбеде просперитетни загробни живот, не штедећи их симболично раскоши.

Биллијев буцмасти мали рођак који је цијело вријеме био залијепљен за видео игре, потресно је аутентичан приказ дјечака који болује од Синдром малог цара. Он је пример последице кинеске политике једног детета, која је постојала од 1975.-2015. Ова политика, подстакнута културном склоношћу да мушки наследник настави са породичним именом, довела је до тога да су многе урбане породице одгајале претерано попустљиве дечаке. Стил рођака - одевен боље од већине одраслих на венчању; фризура са високим додиром, офарбана и трајно премазана у младости-такође му сигнализира да буде суштински „мали цар“.

У сцени драматичне ироније и комедије, Наи Наи режира непријатан пар током њиховог врло укоченог снимања пред венчање. Још једна млада и младожења, у пуној свадбеној опреми, упадају у сет и обилно се извињавају када схвате да су на погрешној локацији. Елаборате сетови у великим фото студијима нису необични у кинеској индустрији фотографисања венчања, процењује се да вреде милијарде, где врхунски гламур, преображаји, изнајмљивање одеће, пре-венчање фотографисање, а ретуширање може коштати много хиљада долара. Фотографије се затим истакну на венчању.

ПОВЕЗАНЕ: 12 азијских стереотипа То Увек буди мој Можда Потпуно искључује

Како нико од сватова није знао да је целокупно венчање фарса, био сам изненађен што осим суптилног, напетог изгледају гости једни другима, у филму није било оштре дискусије о томе да се Хао Хао удаје за Јапанца жена. Иако су се савремени односи између Кине и Јапана донекле побољшали, њихова историја је дуга и горка. Мој отац се гласно успротивио када сам кратко излазио са некима који су били јапанско-амерички. Страхоте ратних злочина се не заборављају, а породице су у различитим фазама излечења од прошлих траума. Овај културни феномен и данас утиче на Азијско-Американце, посебно на оне који су деца имиграната, јер се барем тако извештава 61% Азијата-Американаца кажу да би родитељи требали имати утицаја на избор супружника детета.

Најлепше успомене имам из детињства када сам присуствовао великим породичним банкетима у својим најбољим хаљинама и играо Срце ми је босоного на понекад неуобичајено певање свакога ко је био довољно храбар да то прихвати фаза. Било је то осамдесетих година прошлог века, и док караоке машине још нису биле распрострањене, породичне прославе су се вратиле у Азију редовно укључивао ангажованог клавијатуристу који би пратио сваког вољеног госта у њиховој омиљеној поп песми избор. Технологија је еволуирала, али традиција (као што се види у филму) се није променила.

Ванг је рекао нпр да је током Културна револуција, њен прави Наи Наи борио се у кинеској војсци када је имала 14 година, на страни Комунистичке партије против националиста. „За њу то није био само начин да побегне из договореног брака. Њена породица је договорила да се уда, а она то није хтела... И тако је само узела ранац и придружила се [војсци] ”, рекла је. Наи Наи у филму је подједнако бунтован. Док се она кикоће и сустиже колеге ратне ветеране, открива се да је њено шепавост резултат прострелне ране из давне битке.

У САД, навикли смо узимати здраво за готово право појединца на доношење сопствених медицинских одлука. Приступ сопственој дијагнози и прогнози дуго је утврђен део права пацијената у Америци. Стога је идеја да би чланови породице могли блокирати виталне информације о здрављу неке особе америчкој публици незамислива. „То је злочин у Америци“, изјављује Билли током драматичне сцене у чекаоници у болници. Али иста филозофија о правима пацијената не постоји у многим другим земљама, укључујући Кину, где је породици дата примарна одговорност доношења одлука. Шира породица инсистира да је Наи Наи боље држати у мраку, очувати оптимизам и срећу Наи Наи, штитећи је од брига. Када Билли оспори ову логику, подсећају је да је сама Наи Наи у прошлости чувала терминалне медицинске дијагнозе од других чланова породице.