присуствује њујоршкој премијери „Интерстеллар“ у АМЦ Линколн скверу театру 3. новембра 2014. у Њујорку.
То се не може порећи Ен Хатавеј је веома талентована глумица, а данас слави 35. рођендан. У част значајног догађаја, осврћемо се на све тренутке када нас је ружно расплакала, од њеног прекида извођења на екрану, до њеног сузавог говора о прихватању Оскара. Расплакала нас је као децу, и ми је апсолутно волимо због тога.
Хатавеј је направила велику паузу у Холивуду са омиљеним филмом, Дневници принцезе давне 2001. године, као сада већ легендарна Миа Тхермополис, доносећи ново значење фрази, УЋУТИ. Наставила је да гради свој импресиван животопис са сталним низом хитова хитова и хваљених филмова као што су Брокебацк Моунтаин (2005), ђаво носи Праду (2006), Рацхел се удаје (2008), Лес Мисераблес (2012), Интерстеллар (2014), Интерн (2015), и Колосално (2016).
ВИДЕО: Наши омиљени тренуци лепоте Анне Хатхаваи
Хатавејева је недавно завршила снимање Оцеанових 8, потпуно женски спин-офф класичне Океанове трилогије, поред Сандра Булок, Цате Бланцхетт, Ријана, и Минди Калинг— звани тим снова.
Срећан рођендан холивудској глави! У наставку погледајте њене тренутке који су највише сузали, на екрану и ван њега.
Хатавеј је глумила жену лика Џејка Џиленхала, Лурин Њусом, у једној од најтрагичнијих љубавних прича нашег времена. Озбиљно, овај филм о звезданим геј љубавницима и даље нас чини плач, сваки пут када гледамо.
Хатавеј је одиграла задивљујућу представу, као наркоманка Ким, која се враћа кући са рехабилитације после девет месеци да би присуствовала венчању своје сестре – озбиљно тешка ствар. Била је номинована за свог првог Оскара за ту улогу.
У овом филму - за који смо мислили да ће бити романтична комедија, али је у ствари веома, веома тужна љубав прича — Хатавеј игра Меги, пацијенткињу са Паркинсоновом болешћу која се заљубљује у Џејка Гиленхала, представника за дрогу компаније Пфизер 1990-их година. Како Паркинсонова болест тек треба да има лек, можете да претпоставите како се овај филм завршава. Крај је више оптимистичан него срцепарајући, али ипак извадите марамице, требаће вам за овај.
Не желимо да одајемо превише овде, јер се тужни део филма дешава тек отприлике на половини, али у овом ружном плакању у филму, Хатавеј и Џим Стерџес глуме пријатељи, а понекад и љубавници Ема и Декстер, који се приказују истог дана сваке године током филм. Ако вам треба добар плач, ово је савршен филм за гледање.
Хатавеј је глумила несрећну Фантин, која након што је отпуштена са посла у Француској из доба пре револуције, оде на проституцију да би се бринула за своју младу ћерку Козету. "Сањао сам сан о прошлом времену..." (неконтролисано јеца).
Њен искрени говор за најбољу споредну женску улогу, у којем је очигледно била на ивици суза све време, натерао нас је да се загрцнемо, можда чак и више од самог њеног наступа.
У овом сузавном филму, Хатавеј је играла Амелију Бренд, ћерку НАСА научника који је заједно са Метјуом Меконахи и тим истраживача свемира, кренули су да пронађу начин да се живот настави након предстојеће смрти Планета Земља. Срећно-тужан крај нас је натерао да осетимо разне врсте емоција, и натерао нас је да плачемо као бебе са оним последњим снимком Бренд који изгледа пун наде (или тужно, још увек нисмо сигурни) на својој новој планети.